Манастир Сопоћани, задужбина Краља Уроша I, саграђен је у другој половини 13. века у близини извора реке Рашке у Старом Расу, центру српске државе у средњем веку. Највероватнија година изградње је 1265. Црква је посвећена Светој Тројици.

Завршетак сликарских радова може се сместити између 1263. и 1270. Архиепископ Сава II, који је 1263. постао поглавар Српске Православе Цркве, представљен је у поворци архиепископа у олтару сопоћанске цркве. Многи стручњаци у области православе црквене уметности сматрају да су сопоћанске фреске најлепше које Српска Православна Црква има.

У 16. веку монаси су у више наврата морали да напусте манастир због турских освајача, али су се увек враћали. Приликом једног од тих премештања они су пренели ковчег са телом Краља Стефана Првовенчаног у манастир Црна Река на Косову. У то време црква је остала без крова а спољна припрата је демолирана. Крај 16. и почетком 17. века били су период великог просперитера Сопоћана када су сва оштећења поправљена.

Међутим, Турци су 1689. запалили и демолирали манастир и оставили цркву откривену и без крова. После ове трагедије монаси се нису враћали и манастир је био напуштен преко 200 година, све до 20. века. Ретки посетиоци који су посетили манастир у 18. и 19. веку само су констатовали да он лежи у рушевинама. Црква је полако пропадала: сводови су се урушавали, купола се срушила, остаци околних грађевина су нестали под наслагама шута и земље.

Током 20. века манастир је обновљен и данас га насељава велико и веома активно монашко братство. Чињеница да је већина сопоћанских фресака остала сачувана многи снатрају чудом. Лепота педстављена у овој дигиталној архиви преживела је преко 2 века екстремних метеоролошких услова и упрскос свему у потпуности сачувала сав сјај из старих дана.